Године 1935. представљено је прво пиво у конзерви, чиме је постављен темељ за развој алуминијумских лименки. Године 1940. лименке од нерђајућег челика су почеле да се продају у Европи и Америци, а појава алуминијумских лименки отприлике у исто време означила је искорак у технологији{3}}прављења лименки.
Године 1959., Американац Ермал Фрејз, инспирисан недостатком отварача за конзерве током породичног пикника, изумео је конзерву за повлачење{1}}. Ово је била револуција у методама отварања.
У почетку су алуминијумске лименке користиле спољни језичак за повлачење који се одвајао од лименке након отварања. Касних 1970-их, безбеднији и еколошки прихватљивији унутрашњи (флип{2}}) језичак за повлачење је измишљен и постепено је заменио спољашњи језичак за повлачење као главни ток.
Алуминијумске лименке су брзо стекле популарност због своје погодности. Насумични инцидент тровања који је укључивао Цоца{1}}колу у Јапану 1970-их година објективно је подстакао усвајање алуминијумских лименки, што је довело до тога да предузећа замене флаширану кока-колу у аутоматима за продају сигурнијим верзијама у конзерви. До 1980-их, алуминијумске лименке су постале главно паковање за пиво и газирана пића на европском и америчком тржишту.
У 21. веку, дизајн и технологија производње алуминијумских лименки су наставили да се побољшавају. На пример, произвођачи су представили патентиране језичке за повлачење са -функцијама против фалсификовања, као и нове дизајне -забравки дизајнираних за лакше отварање. Истовремено, технологија лагане тежине је наставила да напредује, значајно смањујући количину коришћеног алуминијума уз одржавање чврстоће кроз побољшања дизајна зида и дна конзерве.
